Prehrambena Industrija - Srbija

Živinari upozoravaju da trgovci prodaju piletinu ispod nabavne cene

‒ Cene pilećeg mesa često idu i ispod 200 dinara. Bila je nedavno od 149 do 169 dinara u sistemima trgovine. To nije ekonomska, održiva cena i sada, posle poskupljenja hrane, pitamo se kako će izaći na kraj u toj opštoj međusobnoj konkurenciji da se meso uopšte i proda ‒ ističe Škorić.

Kako objašnjava, najveći problem je to što se praktično ne zna ko u ovom sektoru gubi novac, jer je u lancu proizvodnje živinskog mesa sve veći broj učesnika. Umesto da svi na kraju vide svoju poziciju kada prodaju kilogram mesa, mi imamo posebno proizvođače pilića, tovljače, a tu se sada pojavljuje i industrija stočne hrane koja ulazi u tov da bi prodala svoje proizvode i na kraju klanice, objašnjava naš sagovornik.

Tek onda dolaze trgovine koje upravo ovo koriste. Njima, kako kaže, nije u interesu da piletina bude jeftina jer su manje i marže, ali je već jasno da je cena pilećeg mesa „mamac” za privlačenje kupaca da dođu u radnje i kupe ostalu robu.

‒ Kupcima se šalje poruka, imamo jeftinu piletinu dođite i potrošite 5.000 dinara na druge proizvode koji nisu baš tako jeftini. Jednostavno, dobar deo proizvodnje pilećeg mesa više ne drže samo živinarske firme. Oko 30 do 40 odsto ukupnog tržišta čine fabrike stočne hrane koje se bave tovom da bi prodale svoju hranu. Oni gube zbog pada proizvodnje svinja i govedarstva i sada se okreću tovu piliće. Ali problem je što nemaju tržište, klanice, hladnjače... I na kraju prodaju po biloj kojoj ceni da bi „utopili” krajnji proizvod ‒ objašnjava Škorić.

On dodaje da se ovako nešto događalo i ranije ali sporadično, a da od 2019. fabrike stočne hrane praktično počinju da dominiraju i nekontrolisano ulažu u taj posao.

‒ Cene su izuzetno niske. Realno bi bilo da piletina, bez poskupljenja žitarica, na tržištu košta 250 do 270 dinara. I to bi bilo jeftino. Regularna cena piletine 2017. bila je 319 dinara. To zbog veće konkurencije i ogromne ponude nemamo već godinu i po dana. Sve to u lošu poziciju dovodi firme koje se isključivo bave živinarstvom, ulaze u kredite, gubitke pa i u stečaj. U tom sektoru više nema para ‒ kaže Rade Škorić.

U kom trenutku bi piletina mogla da poskupi nije izvesno, budući da je ponuda velika a sve ozbiljne farme imaju i unutrašnje zalihe sirovina koje nabavljaju kad su cene niske. Sada se te zalihe tope ili nestaju.

‒ Dokle će ko izdržati zavisi od količina koje su nabavili dok je hrana bila jeftinija. Moguće je da će u ovom periodu doći do blagog rasta cena zbog povećanja potrošnje, što se događalo ranije u ovo doba godine, ali ni to više nije izvesno zbog pandemije ‒ smatra naš sagovornik.

Za razliku od drugih kategorija proizvodnja i potrošnja živinskog mesa, upravo zbog toga što je ono jeftino, raste iz godine u godinu. Potrošnja u Srbiji dostigla je oko 100.000 tona godišnje, od 15 do 16 kilograma po stanovniku.

On ističe da rešenje problema ne vidi jer danas je teško zapravo reći s kim razgovarate o ceni pilećeg mesa.

‒ Mi ćemo svakako uskoro pokrenuti inicijativu i obratiti se državi s predlogom da se trgovinski lanci onemoguće u toj praksi da pileće meso ( ili bilo koji drugi proizvod) prodaju ispod nabavne cene. To nije vezano za jednog trgovca, manje više svi to rade. Na evropskom nivou o takvoj pojavi se govori kao nepoštenoj trgovinskoj praksi ‒ ističe Škorić. On kaže da se u Nemačkoj tako nešto već dogodilo, početkom godine, kada je Angela Merkel pozvala na odgovornost četiri trgovinska lanca koja su „urnisala proizvodnju živinskog mesa”.

Nadležni su tražili poskupljenje jer je ceo sektor došao do ivice isplativosti proizvodnje zbog velike moći trgovine.